E-knjige


Pixagogo direct photo link

Ovaj blog ce sadrzavati citave kopirane knjige, pripovijetke, pjesme, drame i dr. od raznih knjizevnika iz BiH i svijeta.

11.02.2009.

V poglavlje(Prokleta avlija)

To je u novom i svečanom obliku drevna priča o dva brata.

 

Otkako je sveta i veka postoje, i neprestano se ponovo rađaju i obnavljaju u svetu - dva brata-suparnika. Jedan od njih je stariji, mudriji, jači, bliži svetu i stvarnom životu i svemu onom što većinu ljudi vezuje i pokreće, čovek kom sve polazi za rukom, koji u svakom času zna što treba a šta ne treba učiniti, šta se može a šta ne može tražiti od drugih i od sebe. Drugi je sušta protivnost njegova. Čovek kratka veka, zle sreće i pogrešnog prvog koraka, čovek čije težnje stalno idu mimo ono što treba i iznad onog što se može. On je u sukobu sa starijim bratom, a sukob je neminovan, gubi unapred bitku.

 

Dva brata su se našla licem u lice, kad je 1481. godine, jednog majskog dana, na ratnom pohodu, iznenada umro sultan Mehmed II Osvajač. Stariji brat Bajazit, kome su bile trideset i četiri godine, i mlađi Džem, koji je tek bio uzeo dvadeset i četvrtu. Bajazit je bio guverner Amasije, sa sedištem na Crnom moru, a Džem guvemer Karamanije, u Koniji. Bajazit je bio crnomanjast, visok, malo pognut, sabran i ćutljiv, a Džem krupan, plav i snažan, plahovit i nemiran. Džem je, iako još mlad, stvorio na svom dvoru u Koniji krug Ijudi od nauke, pesnika i muzičara, i sam je pisao dobre sti-hove. Pored toga bio je dobar plivač, atlet i lovac. "Bujna glava", bez mere u mislima i uživanjima, tako da mu je dan bio kratak i da je od noći i sna uzimao koliko god je mogao, da bi produžio svoj dan. Znao je grčki i čitao italijanski.

 

Bajazit je bio od onih ljudi o kojima se malo govori. Hladnokrvan i hrabar, odličan strelac u ratu, on je ne samo kao stariji i iskusniji nego i po svojim sklonostima mnogo bolje poznavao veliku očevu carevinu, njene zakone i uredbe, njene izvore prihoda i odnose sa ostalim svetom. Bio je jedan od onih koji se u svakom danom času bave samo jednom mišlju i jednim poslom, i to onim koji je najpotrebniji i najkorisniji.

 

U trci za upražnjenim prestolom Bajazit je bio brži i veštiji. Džem je imao više pristalica i na dvoru i u vojsci. (Znalo se da je sultan Mehmed bio skloniji mlađem sinu i da je želeo da ga on nasledi.) Ali Bajazitovi ljudi bili su bolje povezani i sa njim i između sebe, i radili su brže. Bajazit je stigao prvi u Stambol i preuzeo vlast. Odmah je stao da sprema vojsku na brata, koji se sa svojom vojskom nalazio na putu iz Karamanije prema Stambolu.

 

Džemova vojska, pod Kedik pašom, stigla je do Bruse, drevnog središta osmanske vlasti, lepog zelenog grada na padinama visoke planine, i zauzela je borbom. Ali u ravnici stajala je Bajazitova vojska pod Ajas pašom. Otpočeli su pregovori. Svaki od dvojice braće imao je dovoljno dokaza za svoje pravo i preimućstvo. Bajazit je bio stariji i srećniji, već primljen i priznat za vladara u Stambolu. Džem je svoje pravo zasnivao na drugim dokazima. Bajazit je rođen za vlade njihovog deda Murata II, dok im je otac bio još samo naslednik prestola, i to od majke ropkinje. Džem je rođen kada je Mehmed II bio već sultan, a majka mu je bila od kneževskog roda iz Srbije. Sam sultan Mehmed je za života, ne govoreći ništa otvoreno, pokazivao da mu je mladi sin bliži i da je, u duši njemu namenio presto. A jednog i drugog su podsticali moćni paše, vodeni iskrenom odanošću ili sebičnim ciljevima.

 

I kao što uvek biva, svaki od dvojice braće je nalazio za ono što želi i na što je već rešen dovoljno potvrde u svemu oko sebe dovoljno vere u svoje pravo i svoju silu.

 

U takvim uslovima pregovori nisu mogli doneti ploda. Džem je tražio svoj deo carstva, u Aziji, a Bajazit je mirno odgovarao da je carstvo jedno i nedeljivo i da sultan može biti samo jedan, a bratu je nudio da se sa haremom povuče u Jerusalim i da tamo živi spokojno od velike sume novaca koju će mu on isplaćivati svake godine. O tome Džem nije hteo da čuje. Došlo je do borbe. Bajazit je već ranije uspeo da među Džemove savetnike ubaci svog čoveka, Jakub-bega. Džem je pobeđen i jedva je uspeo da iznese glavu. Pobegao je u Egipat, gde je lepo primljen od egipatskog sultana kome je ovaj bratski razdor bio dobrodošao. Još jednom je, pomognut od egipatskog sultana, pokušao sreću, ali je opet potučen. Našao se na maloazijskoj obali, bez vojske, sa nekoliko najodanijih ljudi. (Majka i žena mu, sa troje nejake dece, ostale su u Egiptu.) Pritešnjen, znajući šta ga čeka ako bude uhvaćen, rešio se da pobegne na ostrvo Rod i da od tamnošnje vlasti zatraži utočište.

 

Rod, koji je još pre nekoliko godina Mehmed II uzalud opsedao, nalazio se u vlasti moćnog katoličkog reda joanita, jerusalimskih vitezova reda sv. Jovana, i predstavljao je istaknutu utvrđenu tačku zapadnog hrišćanskog sveta. Džem je izranije poznavao vitezove, jer je, po naredbi svoga oca sultana, vodio sa njima pregovore. Obratio im se sa molbom za utočište i oni su, jedva dočekavši, poslali odmah na-ročitu galiju koja je sa obale prebacila njega i celu njegovu pratnju, oko tridesetak lica, na Rod.

 

Odmetnik i pretendent na presto dočekan je sa carskim počastima od velikog majstora viteškog reda D'Obisona (Pierre d'Aubusson), svih vitezova-redovnika i celokupnog stanovništva. Veliki majstor je ponovo uveravao Džema da mu garantuje slobodu, pravo azila, i sporazumeo se sa njim da je najbolje da izabere Francusku kao zemlju u kojoj će živeti, dok mu sreća ne pomogne da se vrati kao sultan u Tursku.

 

Džem je sa pratnjom upućen u Francusku. A D'Obison je otpočeo da radi na sve strane kako bi što bolje iskoristio ovog nesrećnog princa u interesu svog Reda, celokupnog hrišćanstva, pa i u svom ličnom interesu. Njemu je bilo jasno kakav važan zalog drži u rukama. Doveden u Francusku, Džem nije pušten na slobodu, nego je, protivno datoj reči, držan zatočen u tvrdim gradovima koji su pripadali Redu jerusalimskih vitezova.

 

Oko "sultanovog brata" stvara se vrtlog spletaka i kombinacija u kojima učestvuju sve tadašnje evropske države, papa i, naravno, sultan Bajazit sam. I Matija Korvin, kralj Ugarske i papa Inokentije VIII želeli su da im bude izručen Džem, kako bi se njime poslužili kao sredstvom u borbi protiv Turske i Bajazita II. Ali lukavi Pjer D'Obison zadržava dragocenog roba u svojoj vlasti i pomoću njega na vrlo vešt način ucenjuje na sve strane, i Bajazita, i egipatskog sultana, i papu. Bajazit mu plaća veliku sumu za Džemovo izdržavanje, u stvari zato da Džema ne pušta i ne predaje drugom. Papa mu obećava kardinalski čin ako mu izruči Džema. Egipatski sultan mu daje znatne sume. Čak i nesrećna Džemova majka, koja je živela u Egiptu i nije prestajala da radi na oslobođenju svoga sina, šalje mu novac za Džema, ali novac ostaje kod velikog majstora.

 

To otimanje oko ,,sultanovog brata" i spretna igra D'Obisonova trajali su osam godina. Za sve to vreme Džem je prevođen iz jednog francuskog utvrđenog grada u drugi, uvek pod jakom stražom jerusalimskih vitezova. Malo-pomalo lišavaju ga pratnje. Na kraju mu je ostalo svega četiri-pet vernih pratilaca. Svi pokušaji da pobegne i da se spase iz šaka verolomnih jerusalimskih vitezova ostaju bez uspeha. Sultan Bajazit sa svoje strane čini sve da se oslobodi pritiska koji na njega vrši ceo hrišćanski svet pomoću zlosrećnog brata koji je postao sredstvo u rukama toga sveta. On se obaveštava o svom bratu kod Mlečana, kod Dubrovčana, kod napuljskog kralja, on održava stalno vezu sa Pjerom D'Obisonom i čini mu znatne ustupke svake vrste. Njihovi se interesi, pored svega, u izvesnom smislu podudaraju, D'Obisonu je stalo da zadrži što duže Džema u svojoj vlasti i da pomoću njega ucenjuje pomalo ceo svet, a Bajazitu je glavno da se njegov brat-supamik nalazi u nekom sigumom zatvoru, a ne na čelu neke vojske koja kreće protiv Turske.

 

Osme godine Džemovog boravka u Francuskoj - a godina je 1488 - diplomatska borba oko njegove ličnosti dostiže vrhunac. U Francusku stižu izaslanici sa svih strana i svi imaju za svoj glavni zadatak Džemovu ličnost. Bajazitov izaslanik, Grk i hrišćanin Antonio Reriko, potpomagan od izaslanika napuljskog kralja, nudi francuskom kralju i njegovim dvorjanima velike smne, javno i tajno, nudi vlast nad Jerusalimom, kad Bajazit pobedi egipatskog sultana i osvoji taj grad; daje darove na koje su dvorski ljudi i dvorske dame vrlo lakomi. U isto vreme ugarski kralj Matija Korvin šalje sjajno izaslanstvo i traži sultanovog brata za sebe, kako bi sa više izgleda na uspeh napao Bajazita. A najživlje je izaslanstvo pape Inokentija VIII koji, iako star i bolestan, ne odustaje od svoje namere da pokrene hrišćanske vladare na krstaški rat protiv Turske. A za to mu je potrebno da u svojoj vlasti ima sultanova brata odmetnika kao sredstvo.

 

Ali veliki majstor sa ostrva Roda ide za svojim ciljem. Polazi mu za rukom da francuskom kralju nametne svoje mišljenje: da Džema treba predati papi. U februaru mesecu 1489. vitezovi ukrcaju Džema sa malom pratnjom na svoju galiju u Tulonu, i posle duge i teške vožnje stignu u Ćivitavekiju, gde ih dočekuje veliko izaslanstvo papino. U sjajnoj pratnji Džem ulazi u Rim, gde mu u susret izlaze kardinali, ceo papski dvor, zajedno sa diplomatskim predstavnicima. I on i pratnja mu u slikovitoj istočnjačkoj nošnji, na dobrim konjima. Sutradan je papa primio vrlo ljubazno toliko željenog turskog princa u svečanu audijenciju. Džem je odbio da se pokloni pred papom kao što to čine svi drugi, i zagrlio se sa njim kao ravan sa ravnim i vladar sa vladarom.

 

Pjer D'Obison je postao kardinal, a njegov Red je dobio ne samo priznanje nego i druge, stvarne povlastice i koristi od pape.

 

Nekoliko dana docnije papa je primio Džema u privatnu audijenciju. Tu su razgovarali otvorenije. Džem je izjavio da su ga vitezovi sa Roda prevarili i sve dosad držali u zatvoru. Molio je papu da ga pusti da ide u Egipat, gde mu živi majka i porodica. Džem je govorio tako potresno da su papi udarile suze na oči. On je tešio Džema lepim rečima, ali je na rečima sve i ostalo.

 

Velika diplomatska igra oko Džema nastavlja se i biva sve življa. Papa razvija svoju akciju za ostvarenje lige hrišćanskih vladara protiv Turske. U tom krstaškom pohodu Džem treba da odigra važnu ulogu, a Vatikan je za njega zlatna krletka. Matija Korvin traži Džema za svoj pohod protiv Turske. To isto čini egipatski sultan, i nudi otkup od šest stotina hiljada dukata, i još šezdeset hiljada od strane Džemove majke.

 

Godine 1490. umire Matija Korvin. To je težak udarac ideji opšteg hrišćanskog pohoda protiv Bajazita. Bajazit, saznavši da je Džem u papinoj vlasti, šalje naročitog izaslanika u Rim. Papa ga prima u audijenciju i tu se otkrivaju sve laži i spletke D'Obisonove i izlaze na videlo sume novca koje je primao od Bajazita. Bajazit je tražio od pape da zadrži Džema kod sebe pod uslovima pod kojim su ga držali i vitezovi sa Roda, to jest uz izvesne političke ustupke i 40.000 dukata godišnje. Da bi isplatio sumu od 120.000 dukata, određenu za tri godine, izaslanik je imao nalog da lično vidi Džema i da se uveri da je živ i da je zaista tu. Džem pristaje da primi izaslanika, ali samo kao sultan, uz potpun ceremonijal. Sedeo je prekrštenih nogu na naročitom prestolu, okružen svojom pratajom. Uz njega je bio jedan od kardinala. Bajazitov izaslanik je pao ničice pred Džem-sultanom i predao pismo i darove koje mu šalje brat. Pismo je pročitano Džemu na uho, a darove je, i ne pogledavši ih, dao svojoj pratnji da ih razdeli između sebe.

 

Inokentije VIII ne prestaje da radi na stvaranju lige protiv Turske, a Bajazit izvodi svoje planove protiv Ugarske i Venecije. U svemu tome Džemova ličnost igra veliku ulogu. Sultan šalje papi "koplje kojim je proboden Hristos na krstu" i druge skupocene mošti, tražeći od njega samo jedno: da drži u zatočenju Džema i da ga ne izručuje nikom drugom. A papa traži od Bajazita da ne napada hrišćanske zemlje, u protivnom slučaju on će iskoristiti Džema i staviti ga na čelo velikog pohoda protiv Turske.

 

U to umire i papa Inokentije VIII. Za vreme dok je vršen izbor novog pape, Džem je zbog veće sigurnosti zatvoren u tvrđavu sv. Anđela. Za novog papu je izabran dosadašnji kardinal Rodrigo Bordžija, poznat kao papa pod imenom Aleksandar VI.

 

Izgledalo je da su za turskog carskog sužnja nastala bolja vremena. On se sprijateljio sa papinim sinovima, kretao se sa više slobode, učestvovao u svečanostima. U hronikama i pismima kao i na slikama savremenika Džem je prikazan kao čovek od tridesetak godina, ali koji izgleda kao da ima četrdeset. Ugojen, taman u licu, sa levim očnim kapkom potpuno opuštenim, tako da izgleda "kao čovek koji nišani". Mračan je i plahovit, i nemilosrdan prema posluzi, odan je uživanjima, naročito piću, jer u njemu traži sna i zaborava.

 

U to vreme nastaju medu zapadnim hrišćanskim vladarima novi veliki zapleti. Mladi francuski kralj Karlo VIII kreće sa vojskom u Italiju da zauzme Napuljsku kraljevinu na koju polaže pravo, i da, kako tvrdi, odatle povede vojske hrišćanske lige u krstaški rat protiv Turske. Papa čini sve da njegov ulazak u Italiju spreči. U to vreme Aleksandar VI vodi pregovore sa Bajazitom i čak i od njega traži podršku protiv francuskog kralja. Bajazit mu šalje ugovorenu sumu od 40.000 venecijanskih dukata za godišnje izdržavanje Džemovo, a u naročitom ličnom pismu nudi mu 300.000 dukata ako mu izruči Džemov leš. Tu prepisku uhvatili su papini protivnici u Italiji i objavili je.

 

Karlo VIII prodire u Italiju. Osvaja brzo grad za gradom i poslednjeg dana 1494. godine ulazi u Rim. Papi ne ostaje ništa drugo nego da se sa mladim osvajačem sporazume, sa što manje štete i gubitka. Jedan od zahteva Karlovih bio je: da mu papa izruči "sultanova brata", kojim i on namerava da se posluži u borbi protiv Bajazita. Pogodili su se da Karlo povede Džema sa sobom u svom pohodu na Napulj i docnije na Tursku. Ali papa je tražio da mu kralj Francuske da garantiju da će mu, po svršenom ratu, vratiti dragocenog zatočenika. Isto tako papa je osigurao ugovorom da onih 40.000 dukata koje sultan redovno šalje i dalje pripadaju njemu.

 

U svečanoj audijenciji papa je predao pred mnogobrojnim svedocima francuskom kralju Džema i njegovu brojem već sasvim neznatnu pratnju. Kad je papa tu odluku saopštio Džemu, on je izjavio da je rob i da mu je svejedno ko ga u ropstvu drži, papa ili francuski kralj.

 

Papa je nastojao da lepim rečima razuveri i umiri Džema, a Karlo VIII bio je pažljiv prema njemu i postupao sa njim kao sa vladaocem.

 

Kad je Karlo VIII krenuo dalje, protiv napuljskog kralja, poveo je sa sobom i Džema sa pratnjom i papinog sina Čezara, kardinala od Valencije, kao taoca. Ali na putu je lukavi Čezare pobegao, a Džem se razboleo. Bolovao je svega nekoliko dana. Umro je u Kapui, pre nego su stigli do Napulja.

 

Svojim pratiocima, koji su proveli sa njim sve godine robovanja, preporučio je da njegovo telo svakako prenesu u Tursku, kako se nevemici ne bi i njim mrtvim koristili. Izdiktirao je i pismo bratu Bajazitu u kom moli da dozvoli njegovoj porodici povratak u Stambol i da bude milostiv prema onima koji su bili njegovi verni pratioci u dugom ropstvu.

 

Karlo VIII naredio je da se Džemovo telo balzamuje i položi u olovni kovčeg.

 

Odmah se proneo glas da je papa otrovao Džema ili da ga je već otrovana predao kralju. Venecijanski Senat požurio se da odmah izvesti sultana Bajazita o Džemovoj smrti, želeći da bude prvi koji moćnom sultanu javlja tu prijatnu vest.

 

Pohod Karla VIII završio se bedno. Karlo se vratio u Francusku, gde je ubrzo i umro. Telo Džemovo ostalo je u vlasti napuljskog kralja. Oko tog mrtvog tela vodila se duga prepiska. Napuljski kralj je ucenjivao Bajazita. Javio se i papa Aleksandar VI i tražio svoj deo. Ali napuljski kralj je izvukao svu korist za sebe. To mrtvo telo poslužilo mu je da sklopi povoljan ugovor sa sultanom, i ono je tek u septembru 1499. godine najposle predano Bajazitu, koji ga je svečano sahranio u turbetu u Brusi, gde leže pokopani turski vladari.

 

E-knjige
<< 02/2009 >>
nedponutosricetpetsub
01020304050607
08091011121314
15161718192021
22232425262728


*arhiva knjiga*
*Abdulah Sidran

*Abdulah Sidran-Bašeskijina samoća

*Ivo Andrić-Aska i vuk

*Ivo Andrić-Most na Žepi

*Ivo Andric - Prokleta avlija
Bilješka o piscu
Uvod
I poglavlje
I poglavlje(nastavak)
II poglavlje
III poglavlje
IV poglavlje
V poglavlje
VI poglavlje
VII poglavlje
VIII poglavlje
Kraj

*Mehmedalija Mak Dizdar-Kameni Spavač(zbirka pjesama)
Mehmedalija Mak Dizdar - Putevi
Mehmedalija Mak Dizdar - Slovo O Čovjeku
Mehmedalija Mak Dizdar - Slovo O Nebu



*Citati:

*„Jednostavne stvari su i najneobičnije i samo mudraci uspijevaju da ih sagledaju.(Paulo Koeljo - Alhemicar)“

"Nije učen onaj ko čita knjige, nego onaj ko zna šta čita."

"Neke knjige treba okusiti, druge progutati, a samo neke sažvakati i svariti.(Pol Elijar)"








*Linkovi-Knjizevnost*

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
356379

Powered by Blogger.ba